Биологија ПЕТИ разред

Министарство просвете,науке и технолошког развоја прописује од дана 17.03. програм учења на даљину.

Радна недеља 01.06.2020.-05.06.2020.

Поштовани ученици на крају петог разреда треба да знате одговоре на следећа питања:

1. Шта проучава биологија
2. Биолошке дисциплине
3. Особине живих бића
4. Грађу ћелије
5. Аутотрофна исхрана
6. Сапрофити и паразити
7. Царства
8. Систематске категорије
9. Грађа биљке
10. Адаптација
11. Еволуција
12. Ген
13. Наслеђивање
14. Размножавање и врсте размножавања
15. Екосистем, биотоп, биоценоза

На почетку наредне школске године радићете иницијални тест који обухвата одговоре на ова основна питања!

Поздрав!

25.05.2020.-29.05.2020.
ЗДРАВЕ НАВИКЕ:САН И РЕКРЕАЦИЈА


Свака ћелија у нашем телу има ритам рада, као и наше тело.У току дана раде активно, током ноћи смањује се темпо рада  и ћелије одмарају.

У току ноћи мозак мора да одмори, а доказано је и да се хормон раста више лучи ноћу-зато кажемо да деца расту од спавања.

Уколико се поремети ритам сна, наше тело може да се разболи, и да нам се наруши имунитет.

Да би био здрав и јак, мораш да ручкаш и спаваш.

Препоручено је да се током 24 сата, спава 7-9 сати, док се деци препоручује и поподневна дремка од сат времена.

Пред спавање не треба користити телефон,или компијутер зато што нам се мозак збуни, помилси да је дан, па се разбудимо.

Физичка активност је веома важна за здравље.
Треба бити на свежем ваздуху у природи.
Избегавај тренинге увече да не нарушиш биолошки сат, и пореметиш време за одмор.

Спорт, трчање, вожња бицикла, шетња су веома важни за раст и развој.

Задатак: 
1.Прешиши лекцију са блога
2.Сликај да си преписао и пошаљи

Поздрав!

Десета радна недеља 18.05.2020.-23.05.2020.
Здраве навике: храна и пиће-обрада

Поврће и воће треба да чини трећину хране коју поједемо на дан.Оно је богато влакнима која помажу варење хране.Варење је ситњење хране, са циљем да организам из хране добије енергију. 
Житарице треба да чине четвртину јеловника.Ту спадају хлеб, пецива, кукуруз, пшеница,пиринач----
Једна петина наше исхране су извори беланчевина: месо, риба, млеко....
Масти и уља су веома важни, неопходни су за изградњу ћелијских мембрана.
Штетан је велики унос соли, због бубрега, срца и крвних судова.
Штетан је велики унос слаткиша и газираних сокова.Доводе до болести зуба и гојазности.
НАЈЗДРАВИЈЕ пиће је вода! 
Треба да постоје доручак, ручак, вечера и 2 ужине у току дана.
Исхрана треба бити разноврсна. 
У току раста и развоја не треба држати дијете.
Физичка активност је веома важна за раст!

Брза храна, тј.пљескавице, кромширићи, кока-кола...нису здраве за нас. Доводе до разних обољења, оштећења крвних судова, и гојазности....

3 поремећаја у исхрани су:
анорекција-не узимање хране
булимија-намерно повраћање хране
гојазност-прекомеран унос хране.То су такође и психичке болести.

Задатак:

1. Препиши лекцију
2. уз помоћ интернета прошири знање о анорексији, булимији и гојазности.
3. Напиши кратак извештај о томе шта ти једеш и пијеш у току дана
4. Погледај линк:  https://www.slideshare.net/vuksimon/zdrava-hrana-10646060

ДЕВЕТА РАДНА НЕДЕЉА
                                         11.05.2020.- 16.05.2020.

1. Прочитај питања
2. Препиши питања
3. Уради задатке
4. Пошаљи домаћи задатак
5. ОСТАВИ КОМЕНТАР НА БЛОГУ да си урадио домаћи!

Питања:

1. Шта је и како се дели биодиверзитет?
2. Како човек уништава биодиверзитет?
3. Који је позитиван утицај човека на приоду?
4. Шта је рециклажа?
5. Која је последица уношења страних врста у нова станишта?
6. Који је значај пошумљавања?
7. Може ли човек опстати ако се уништење природе настави?зашто?
8. Како смањити загађивање?
9. Како се загађује ваздух?
10. Како се смањује загађење ваздуха?
11. Која је последица загађења воде?
12. Зашто је вожња бицикле значајна за природу? /не за човеково здравље
13. Да ли ти загађујеш?
14. Шта је отпад?

Осма радна недеља     04.05. до 09.05.2020.
Утицај човека на природу

Наука о човеку зове се АНТРОПОЛОГИЈА. 
Зато се утицај човека назива антропогени утицај или фактор.
Човек делује на природу ради личне користи и преживљавања.
Утицај човека може бити негативан-лош. И позитиван утицај на природу.

Човек убијањем, ловом, брањем и чупкањем може да доведе до нестајања врста. Зашто човек мора да користи животиње и биљке? 
Да би преживео човек мора да једе, али је најважније да из природе узима колико му стварно треба, а не превише.
У негативан утицај човека спада и уништавање станишта, човек уништава природу да сагради куће, фабрике и путеве...Најчешћи вид уништавања природе је загађење.Загађује воду, ваздух и земљиште.

У позитиван утицај спада садња дрвећа-пошумљавање! затим рециклажа, то је поновно коришћење неких већ коришћених ствари.Отпад се селектује, одвоји се папир, стакло, матела, и од тога се прави нови производ.

Питање гласи : ШТА МИ МОЖЕМО ДА УРАДИМО ЗА ПРИРОДУ?

Задатак:

1. препиши лекцију
2. прочитај из уџбеника страна 190.
3. Напиши кратак састав, своје мишљење, како ти можеш да сачуваш и заштитиш природу, и пошаљи ми домаћи.

ЧОВЕК МОРА ДА КОРИСТИ ПРИРОДУ ДА БИ ПРЕЖИВЕО, ПОЕНТА ЈЕ ДА ТО РАДИ УМЕРЕНО, САМО КОЛИКО МУ ЗАИСТА ТРЕБА, А НЕ ПРЕВИШЕ!Човек је део природе, и ако уништи њу уништиће себе!

Седма радна недеља 27.4.-30.4.2020.
Биодиверзитет-утврђивање

Задатак:

1. Дефиниши биодиверитет
2. Дефиниши специјски биодиверитет
3. Наведи начине угрожавања биодиверитета
4. Наведи последице угрожавања биодиверитета
5. Наведи Царства
6. Наведи систематске категорије
7. Укратко објасни својим речима како ти можеш да допринесеш очувању живих бића
8. Наведи поделу биодиверитета
9. Да ли лов угрожава биодиверизет или лов може бити користан?
10. Која жива бића су најбројнија на Земљи?

На питања одговори у школској свесци и пошаљи одговоре до петка.

ШЕСТА РАДНА НЕДЕЉА 21.04.2020.-25.04.2020.

Биолошка разноврсност ( обрада)


Биолошка разноврсност назива се БИОДИВЕРЗИТЕТ.

То су сва жива бића на планети Земљи.

Разноврсност је кључна за опстанак живота на земљи.

Постоји 5 царстава:

1. Монере
2. Протисти
3. Гљиве
4. Биљке
5. Животиње

Систематске категорије су : врста, род, фамилија, ред, класа, тип и царство.

Угрожавање биодиверзитета:

1. Уништавање станишта
2. Прекомерни лов и риболов
3. Загађење
4. уношење страних врста

Најтежа последица угрожавања биодиверзитета је НЕСТАЈАЊЕ ВРСТА,при чему се заувек губе гени.

Биодиверзитет може бити:

1. Генски-разноврсност гена
2. Специјски-разноврсност врста
3. Екосистемски- сви екосистеми на Земљи.

Задатак:

1. Препиши лекцију са блога
2. Прочитај лекцију из књиге 185.193 страна
3. Одговори на питања са стране 193 из уџбеника у школској свесци, пошаљи домаћи 
4. Погледај линк: https://www.shtreber.com/raznovesnost-zivog-sveta

ПЕТА РАДНА НЕДЕЉА 14.04.2020.-16.04.2020.


Ученик треба да зна одговоре на следећа питања на крају месеца априла: ( не морате писати одговоре у свеске, само се подсетите одговора на питања)

1. Шта проучава биологија?
2. Које биолошке дисциплине постоје?
3. Како се хране биљке?
4. Фотосинтеза
5. Сапрофити и паразити
6. Делови биљке су?
7. Особине живих бића су ?
8. Размножавање и врсте размножавања
9. Адаптација је?
10. Еволуција је?
11. Екосистем је?
12. Систематика је?
13. Наброј систематске категорије?
14. Наброј Царства
15. Наброј и објасни шумски екосистем
16. Наброј и објасни травни екосистем
17. Наброј и објасни водени екосистем
18. Ген је?
19. Наслеђивање је?
20. Варијабилност је?

У обавези сте да одгледате програм емитован на РТС 3!

  СРЕЋАН УСКРС!

ЧЕТВРТА РАДНА НЕДЕЉА 06.04.2020.-09.04.2020.
РАЗМНОЖАВАЊЕ, НАСЛЕЂИВАЊЕ И ВАРИЈАБИЛНОСТ (ОБНОВА, УТВРЂИВАЊЕ)

Задатак:

Прочитај из свеске лекције размножавање, наслеђивање и варијабилност, и уз помоћ уџбеника и свеске одговори на дата питања у школској свесци.

1. Објасни на примеру разлику између варијабилности особина које су наследне, и оних које су настале под утицајем спољне средине.
2. Шта је варијабилност?
3. Објасни бесполно размножавање.
4. Шта је зигот, како настаје?
5. Шта је ген?
6. Шта је ДНК?
7. Зашто је важно да варијабилност међу јединкама исте врсте постоји?
8. Дефиниши наслеђивање.
9. Шта је потомак?
10. Шта све можемо наследити од родитеља?

 ТРЕЋА РАДНА НЕДЕЉА 30.03.-03.04.2020.


ВАРИЈАБИЛНОСТ (обрада)


Варијабилност је разноликост особина.
То је постојање разлика међу јединкама исте врсте.На настајање разноликости утичу и гени( зато што неке добијамо од маме, а неке од тате), али и средина у којој живимо.

Пример варијабилности: Имамо врсту гуштер, али нису сви гуштери исти, неки су зелени, неки сивкасти, неки браонкасти мали или већи....то је варијабилност. Мама и тата могу да имају двоје дете који не личе, једно ће личити више на маму, друго на тату...
Због различитости неке врсте имају веће шансе да преживе у природи.Пример лисице које имају гушће крзно преживеће зиму, док лисице код којих наследни материјал/гени нису дозволили раст крзна, могу да угину од хладноће.
Боље прилагођене јединке опстају и размножавају се.
Задатак:

1. Препиши лекцију са блога у свеску
2. Прочитај лекцију из уџбеника, страна 177.
3. Објасни баријабилност међу члановима твоје породице
4. Сликај домаћи, пошаљи на мејл, или вибер
5. Уколико постоје нејасноће јави се у вибер групи

Лекција је била приказана на РТС.

ДРУГА РАДНА НЕДЕЉА 23.03.2020.-27.03.2020.

Размножавање и наслеђивање ( тип часа : обрада)

Размножавање је појава при којој жива бића стварају нове јединке сличне себи-потомке.

 Размножавање може бити полно и бесполно.  ( то смо већ радили, имате записано у школским свескама-понови)

Било да је полно или бесполно потомци настају од ћелија родитеља.  У тим ћелијама налазе се ГЕНИ. 

Потомци нису потпуне копије родитеља.

Бесполним размножавањем настају скоро исти, а полним увек различити потомци.

Неке особине, као што су боја очију, облик носа или ушију развијају се под утицајем гена само, док постоје особине које зависе од гена али и спољашње средине живих бића.( нпр.тежина тела)

Генетика је наука која проучава наслеђивање.

Ген је наследна јединица.

Пренос гена са родитеља на потомка зове се наслеђивање.

На потомство се наслеђивањем преносе и извесне болести и поремећаји.

Ген је физичка и функционална јединица наслеђивања, која преноси наследну поруку из генерације у генерацију.

Гени су транскрипцијски активни делови ДНК молекула.

Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) је киселина која садржи упутства за развој и правилно функционисање свих живих организама.  Сва жива бића свој генетички материјал носе у облику ДНК, са изузетком неких вируса који имају рибонуклеинску киселину (РНК). 

Задатак :

1. Прочитај лекцију из уџбеника ( стр.171-175)
2. Препиши лекцију са блога у школску свеску
3. у свесци одговори на питања из уџбеника  страна 175.
4. у коментару испод напиши име и презиме и да ли си урадио домаћи
5. На вибер групи можеш сликати домаћи
6. или послати на мејл

У радној недељи 16.03.-20.03.2020.планом је предвиђена обнова воденог и копненог екосистема. 

погледај линк: https://www.slideshare.net/MilosMaljik/raznovrsnost-i-struktura-ekosistema

Копнени екосистем може бити:

1. травни ( степе, ливаде и пашњаци)
2. шумски ( листопадне и четинарске шуме

Водени екосистем може бити:

1. екосистем слане воде 
2. екосистем слатке воде
3. екосистем текућих вода
4. екосистем стајаћих вода

Ваш задатак је да одговорите на питања у својој свесци за биологију, и прикажете одговор у нашој вајбер групи.Или своје одговоре напишете у коментару.

• Наброј врсте својствене заједници листопадних шума
• Наброј врсте својствене четинарским шумама
• Које биљке су најчешћи становници ливада?
• Како је адаптирана Кртица на живот под земљом?
• Наведи поделу биљака воденог екосистема?
• Објасни адаптације Видре и Хидре на водени екосистем