Биологија ОСМИ разред

Министарство просвете,науке и технолошког развоја прописује од дана 17.03. програм учења на даљину.
Свакога дана на програму РТС 3 биће емитовани садржаји .Ови садржаји ће бити проверавани онлине од стране предметних наставника.

Први термин емитовања: Биологија 19.03.2020.

ВАЖНО!!!!!

ПРИПРЕМНА НАСТАВА!!!!
ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА ГРАДИВО :


Биологија је природна наука која проучава жива бића, односно биљке, животиње, микроорганизме и човека. Реч биологија води порекло од две грчке речи: биос (што значи живот) и логос (што значи: учење, наука). 
У оквиру биологије развиле су се различите биолошке дисциплине: - ботаника (проучава биљке) - зоологија (проучава животиње) - антропологија (проучава човека) - микробиологија (проучава микроорганизме) - екологија (проучава односе између организама и животне средине) - генетика (проучава гене и наслеђивање)...

 ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА
 Животни процеси који су заједнички за сва жива бића су:  рађање  раст и развој  исхрана - жива бића се хране на различите начине.
Аутотрофни организми су организми који сами себи стварају храну. Хетеротрофни организми су организми који користе већ створену храну. Хетеротрофни организми се деле на биљоједе, месоједе, сваштоједе и сапрофите (они који се хране угинулим организмима). Миксотрофни организми су организми код којих је заступљен и аутотрофни и хетеротрофни начин исхране.
  дисање - процес којим жива бића узимају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид. У процесу дисања се ослобађа и енергија из хране потребна организмима за различите процесе. ХРАНА + КИСЕОНИК = ЕНЕРГИЈА + УГЉЕН-ДИОКСИД + ВОДА
  размножавање - полно (формирају се полне ћелије које се спајају), бесполно 
 старење и умирање ЋЕЛИЈА

 Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Ћелија је најмања јединица грађе сваког организма у којој се одвијају различити процеси. Ћелију је открио Роберт Хук, посматрајући под микроскопом танке пресеке плуте. 

Микроскоп је оптички инструмент који омогућава посматрање ствари које нису видљиве голим оком. Први микроскоп конструсиао је Антон ван Левенхук, у 17. веку. 

Ћелије заједничког порекла, сличног облика, величине, грађе и исте улоге груписане су у Биљна ткива су:  заштитна тј покровна ткива (епидермис, плута)  ткива за фотосинтезу (сунђерасто и пал  проводна ткива (спроводе воду, минералне и  ткива за складиштење... Код животиња ткива се деле на:  епителна ткива имају функцију заштите. Ћелије су збијене, различитих облика. органела која контролише све процесе у ћелији. 
Једро је обавијено једровом мебраном. У једру се хроматин - чини га ДНК) и једарце. Од хроматина касније настају шца у која је упакован ДНК). у овим органелама обавља се ћелијско дисање.
 Митохондрије обезбеђују енергију за све повећава површину ћелије има улогу у секрецији стварању (синтези) протеина органеле у којима се обавља унутарћелијско варење дотрајалих делова ћелије или неких спеју у ћелију Све наведене органеле (једро, ендоплазматични ретикулум, Голџијев апарат, рибозоми, митохондрије и лизозоми) карактеристичне су и за биљну и за животињску ћелију. биљна ћелија су: омотач који се налази око ћелијске мембране биљне ћелије органеле које су одговoрне за процес фотосинтезе. У њима се налази пигмент помоћ кога се енергија Сунца претвара у хемијску енергију. 

Хлоропласти су карактеристичне за биљне биљних ћелија која има улогу у накупљању резервних материја животињска ћелија: органеле животињске ћелије које имају улогу у деоби ћелије (погледај Ћелије се разликују по облику и величини.

 Органи код биљака су: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе.
 Органи код животиња су: срце, мозак, желудац, ... 
 ЋЕЛИЈА → ТКИВО → ОРГАН → СИСТЕМ ОРГАНА → ОРГАНИЗАМ нервна ћелија → нервно ткиво → мозак → нервни систем → организам човека

 ДЕОБА ЋЕЛИЈЕ - МИТОЗА И МЕЈОЗА Ћелије које изграђују органе називају се полне ћелије. Телесне ћелије имају диплоидан (2 полне ћелије имају хаплоидан (n) број хромозома (код чове имају дупло мање хромозома (хаплоидан број) зато што њиховим спајањем наст из ког ће се развити нов организам са диплоидним бројем хромозома. Полне ћелије код човека и вишећелијски телесне ћелије. Митоза Митоза је деоба телесних ћелија, при којој од једне ћелије с ћелије са диплоидним бројем хромозома. Дели се на 4 фазе: профаза, метафаза, анафаза и телофаза Интерфаза је период који претходи деоби ћелије. У увећава и дуплира цитоплазму и количину ДНК. Профаза  У профази хромозоми су прво кончасти, затим се кондензују и постају јасно видљиви. Грађени су од две хроматиде  Центриоле (органеле које су карактеристичне само за животињске ћелије) се распоређују на полове ћелије.  Почиње формирање деобног вретена (које има улогу да омогући кретање хромозома)  Нестаје једрова мембрана при чему се меша садржај једра са цитоплазмом и нестаје једарце. повезују друга ткива, дају потпору и попуњавају простор између органа.  


Тип деобе Митоза Тип ћелије телесне ћелије Број хромозома у ћелијама дилодидан (2н)

КЛАСИФИКАЦИЈА

 Сва жива бића груписана су у 5 великих царстава. 1. Царство монера обухвата једноћелијске организме (организми који су грађени од једне ћелије) без организованог једра. Код ових организама једров материјал није обавијен једровом мебраном и налази се расут по цитоплазми. Овде спадају бактерије и модрозелене алге (цијанобактерије) 2. Царство протиста обухвата једноћелијске организме који имају организовано једро. Овде су сврстане једноћелијске алге, једноћелијске гљиве и праживотиње (протозое). 3. Царство гљива - Гљиве чине посебно царство. То су вишећелијски организми (изграђени су од великог броја ћелија). Хране се тако што разлажу угинуле биљке и животиње 4. Царство биљака - У царство биљака спадају вишећелијски организми који користе Сунчеву енергију како би створили храну (органске материје). Дакле, то су аутотрофни организми. 5. Царство животиња - Овом царству припадају све животиње, вишећелијски организми који се хетеротрофно (хране се биљкама и другим животињама).


ВИРУСИ  најситнији и наједноставнији организми, који се не хране, не дишу и не расту  једина особина живих бића коју имају је размножавање  паразитирају у ћелијама  имају само наследни материјал и омотач  болести које изазивају: грип, беснило, прехлада, сида (ХИВ вирус), жутица, богиње, дечја парализа заушке...

фотосинтеза је процес стварања хране у хлоропластима помоћу Сунчеве енергије

у процесу дисања биљке узимају кисеоник, а ослобађају угљен диоксид и воду

Транспирација  процес одавања воде у облику водене паре кроз стоме на листовима

6. РАЗРЕД ПРАЖИВОТИЊЕ (ПРОТОЗОЕ)  једноћелијски организми са организованом једром  спадају у царство протиста Амебе  немају ћелијску мембрану, а због тога ни сталан облик тела  крећу се лажним ножицама  хране се хетеротрофно (имају хранљиву вакуолу)  избацују вишак воде уз помоћ контрактилне вакуоле  једна врста амабе изазива болест дизентерију Бичари  имају бич уз помоћ кога се крећу  представници: зелена еуглена и волвокс (колонијални бичар)  хране се миксотрофно (организми који се хране и ауотрофно и хетеротрофно)  аутотрофно се хране јер имају хлоропласте помоћу којих врше фотосинтезу Трепљари  крећу се уз помоћ великог броја трепљи  представник: папучица (парамецијум)  хране се хетеротрофно (имају хранљиву вакуолу)  имају два једра: мало и велико једро Спорозое  представник спорозоа изазива болест маларију СУНЂЕРИ  вишећелијске животиње које немају ткива и органе  причвршћени за подлогу (сесилни организми)  тело изграђено од два слоја ћелија  на телу велики број отвора (пора) кроз које улазе кисеоник и честице којима се хране  размножавају се бесполно (пупљењем) и полно (спајањем мушких и женских полних ћелија)  хермафродити су - једна једника ствара и мушке и женске полне ћелије ДУПЉАРИ (ЖАРЊАЦИ)  вишећелијске животиње које имају ткива  живе углавном у морима  тело изграђено од два слоја ћелија  имају жарне ћелије и пипке којима хватају плен  зрачна симетрија тела  код ових организама се први пут јавља нервни систем - мрежаст нервни систем  размножавају се бесполно (пупљењем) и полно (спајањем полних ћелија)  у дупљаре спадају: хидре, власуље (морске сасе), корали и медузе

ПЉОСНАТИ ЦРВИ  имају ткива и развијене органе  тело пљоснато, изграђено из три слоја ћелија  усни отвор и црево без аналног отвора  врпчаст нервни систем  двобочна симетрија тела 12  размножавају се бесполно (деобом тела) и полно - хермафродити  у пљоснате црве спадају: планарије, пантљичаре и метиљи  пантљичаре: живе у цреву домаћина, тело сачињено из главе и чланака, немају уста ни црево, на глави се налазе кукице којим се причвршћују  метиљи: одрасле једнике живе у јетри домаћина, причвршћују се пијавакама, животни циклус сложен и одвија се преко неколико ларвених ступњева (одрасле јединке живе у сталном домаћину, а ларве у прелазном домаћину) ВАЉКАСТИ ЦРВИ  издужено ваљкасто тело  тело изграђено од три слоја ћелија  имају комплетно црево са аналним отвором  неке врсте су паразити: човечија глиста, дечја глиста, трихина ЧЛАНКОВИТИ ЦРВИ  тело им је издељено на чланке, живе у води и на копну  имају крвни систем затвореног типа; поседују леђни и трбушни крвни суд  лествичаст нервни систем  кишна глиста  живи у земљи где прави ходнике  тело прикривено слојем слузи која помаже у дисању преко коже  у сваком чланку имају цевчице које служе за излучивање  пијавице паразитирају на топлокрвним животињама пијући крв  морски чланковити црви - слободно пливају у мору МЕКУШЦИ  мекано тело се састоји од:  главе  трупа  плашта - образје плаштану дупљу, у којој се налазе органи за дисање  стопала - служи за кретање  љуштуре  нервни систем чине ганглије  крвни систем отвореног типа 
ЗГЛАВКАРИ  најбројнија и најразноврснија група животиња  тело прекривено кутикулом од хитина  отворен крвни систем  нервни систем лествичаст

БОДЉОКОШЦИ  животиње које имају петозрачну симетрију тела  имају скелет од кречњачких плочица  за кретање постоји водени систем  нервни систем врпчаст  дисање преко целе површине тела  у бодљокошце спадају: морски јежеви, морске звезде, морски краставци, морски кринови, морске змијуљице ХОРДАТИ  животиње које имају посебан орган на леђној страни - хорду  цеваст нервни систем  крвни систем затвореног типа са срцем на трбушној страни  шкржно црево - у току развоја од предњег дела црева настају плућа и шкрге  у хордате спадају копљаче (амфиоксус), плашташи и кичмењаци  Копљаче  нема главу и очи, прозрачно тело  Кичмењаци  кичменица замењује хорду  присуство лобање у којој се налази мозак  тело подељено на 3 региона: глава, труп и реп  рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари РИБЕ  живе искључиво у води

СИСАРИ  тело је покривено длаком  као и птице имају сталну температуру тела, која не зависи од спољашње средине  имају жлезде:  знојне - помажу у одржавању температуре тела  лојне - подмазују длаку и кожу  млечне - служе за исхрану младих 15  оплођење унутрашње, млади се већином развијају у телу мајке, у материци  срце се састоји из две коморе и две преткоморе   

еволуција - наука која проучава настанак и развитак света 

7. РАЗРЕД НАУКА О ЧОВЕКУ  наука која проучава човека - антропологија  еволуција човека  биолошка еволуција: o аустралопитекус - између 1-5 милиона година, ходао усправно o спретан човек (Homo habilis) - пре 2,4 милиона година, користио оруђе o усправни човек (Homo erectus) - пре 1,8 милиона година, користио ватру o неандерталац - пре 230 000 година o савремени човек (Homo sapiens) - пре 130 000 година  културна еволуција o развој друштва, припитомљавање животиња, гајење биљака, појава писма..


КОЖНИ СИСТЕМ  кожа се састоји од 3 слоја:  покожица - танак површински слој изграђен од епитела, ћелије горњих слојева су изумрле  крзно - смештено испод покожице, састоји се од еластичног и растреситог везивног ткива  поткожно ткиво - налази се испод крзна, састоји се од растреситог везивног ткива и масног ткива  органи коже  нокти - рожне творевине на врховима прстију, расту деобом живих ћелија покожице  длака - постаје од живих ћелија покожице, састоји се од корена и стабла длаке  лојне жлезде - налазе се уз длаку, подмазују кожу и длаку  знојне жлезде - луче зној, којим се одстрањују штетни састојци, а и доприносе одржавању температуре тела  чулни органи коже  обољења коже  шуга - кожно обољење које изазива паразит шугарац  косопасица - заразно гљивично обољење косматих делова коже  атлетско стопало - гљивично обољење коже стопала  вашљивост - присуство ваши у косматим деловима тела

 СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ  ћелије коштаног ткива су звездастог облика  кост је изграђена од беланчевинасте супстанце осеина 16  кост је прожета коштаним каналима у којима се налазе крвни судови и нервни завршеци  у телу човека има 208 костију  дуге (цевасти) кости - граде скелет удова; на крајевима су проширене (јабучице) и удубљене (чашица); на површини кости налази се покосница, испод покоснице коштано ткиво, а у централном делу кости налази се костна срж (у костној сржи се образују крвне ћелије), спојене су зглобовима  кратке кости - граде шаку и стопало  пљоснате кости - граде лобању, грудни кош и карлични појас  скелет чине све кости у телу човека  кости главе - кости лобање и кости лица (јагодичне, потиљачна, темена...)  кости трупа: кичмени стуб (састоји се од кичмених пршљенова), ребра (12 пари), грудни кош  кости удова: раменски појас (лопатица и кључна кост), карлични појас, кости руке (мишићна кост, лакатна кост, жбица, шака), кости ноге (бутна кост, голењача, листњача, стопало)  обољења:  рахитис - изазван недостатком витамина Д због чега кости неправилно окоштавају  реуматизам - обољење костију и зглобова које се испољава отежаним покретима  отворени и затворени преломи костију  кифоза - дефрмација кичменог стуба унапред  сколиоза - деформација кичменог стуба у леву или десну страну

МИШИЋНИ СИСТЕМ  мишићи су органи који омогућавају кретање  изграђени су од мишићног ткива  глатки мишићи - изграђени од глатких мишићних ћелија, које имају једно једро; ови мишићи граде зидове унутрашњих органа, споре контракције, без утицаја воље  попречно-пругасти мишићи - изграђени од попречно-пругастих мишића, који имају више једара; брзе контракције под утицајем воље; по облику могу бити: вретенасти, плочасти, тракасти, лепезасти и прстенасти.  срчани мишић - изграђен од попречно-пругастих мишићних ћелија, али по функцији сличнији глатким мишићима (контракције без воље)  особине мишића:  еластичност  надражљивост  контрактилност 

НЕРВНИ СИСТЕМ  главни регулаторни и контролни систем човека  нервна ћелија (неурон) сачињена је од:  тела нервне ћелије  кратких наставака (дендрита)  дугих наставака (аксона) - удруживањем ових наставака настају нерви  нерви - преносе информације од нервних ћелија до органа и од органа до нервних ћелија  осећајни нерви  покретачки нерви  мешовити нерви  ганглије - задебљања која се налазе на нервима; у ганглијама су смештена тела нервних ћелија  веза између две нервне ћелије назива се синапса Централни нервни систем  централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак Кичмена мождина  смештена у кичменом каналу

Мозак  продужена мождина - налази се чвор живота тј центри за дисање, рад срца...  мали мозак - центри за равнотежу  средњи мозак - центри за вид и слух  међумозак - центри за глад, жеђ, терморегулацију... доњи део међумозга назива се хипоталамус, са његове доње стране налази се жлезда хипофиза  велики мозак - састоји се од 2 хемисфере, у кори великог мозга налазе се центри виших нервих делатности (памћење, учење...)


ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ  жлезде које своје продукте хормоне излучују директно у крв  хипофиза  налази се испод међумозга  регулише рад других жлезда  лучи хормон раста - уколико се прекомерно лучи доводи до џиновског раста, уколико се недовољно лучи доводи до патуљастог раста, уколико настави да се појачано лучи и после завршетка раста доводи до акромегалије (увећани одређени делови тела нпр шаке...)  штитаста (тиреодина) жлезда - лучи хормон тироксин (који садржи јод), направилна активност ове жлезде доводи до Базедовљеве болести  параштитасте жлезде - лучи хормоне који регулишу промет калцијума и фосфора  грудна жлезда (тимус) - сазревање белих крвних зрнаца  гуштерача (панкреас) - жлезда која припада жлездама са унутрашњим лучењем (лучи хормоне у крв) и жлездама са спољашњим лучењем (своје продукте излучују преко изводних канала)  део са унутрашњим лучењем - лучи хормоне инсулин (снижава ниво шећера у крви, ако се инсулун недовољно лучи настаје дијабетес) и глукагон (повећава ниво шећера у крви)  део са спољашњим лучењем - лучи ензиме за варење (погледај касније: Органи за варење)  надбубрежне жлезде - састоји се од сржи и коре; срж лучи хормон адреналин који делује на аутономни нервни систем; кора лучи хормоне који учествују у метаболизму, недовољно лучење - Адисонова болест  полне жлезде - семеници (мушке полне жлезде) и јајници (женске полне жлезде)  семеници (тестиси) - луче хормон тестостерон (погледај касније: Органи за размножавање)  јајници - луче естроген и прогестерон (погледај касније: Органи за размножавање)


СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА  чулне ћелије - рецептори дражи  чулни органи коже - у кожи се налазе чулни органи за додир и притисак, чулни органи за бол, чулни органи за топлоту, примају механичке дражи  чуло мириса и укуса - примају хемијске дражи 18  чуло вида - пријем светлосних дражи  помоћни делови ока: обрве, трепавице, очни капци, сузне жлезде, вежњача, очни мишићи  очна јабучица - делови: o беоњача - спољни омотач, на предњем делу прелази у провидну рожњачу o судовњача - омотач испод беоњаче, садржи крвне судове, на предњем делу прелази у цилијарно тело и дужицу (у средини дужице налази се зеница) o сочиво - налази се иза дужице o стакласто тело - испуњава унутрашњост очне јабучице o мрежњача - омотач који обавија унутрашњост очне јабучице, овде се налазе фоторецептори чепићи (налазе се у жутој мрљи) и штапићи (одређују периферни вид) o пут светлости кроз око: рожњача, зеница, сочиво, стакласто тело, мрежњача  очни нерв - место на коме очни нерв напушта очну јабучицу назива се слепа мрља  обољења ока: o кратковидост - зраци падају пре жуте мрље, јер је очна јабучица издужена, виде се само блиски предмети o далековидост - зраци падају после жуте мрље, јер је очна јабучица скраћена, виде се јасно удаљени предмети o старачка далековидост - јавља се после 45. године живота, услед смањења еластичности очне јабучице o далтонизам - слепило за боје o глауком - настаје услед повишеног очног притиска o катаракта - замућење очног сочива  чуло слуха и равнотеже - пријем механичких дражи  спољашње ухо - ушна шкољка, спољашњи ушни канал и бубна опна  средње ухо - чекић, наковањ и узенгија, Еустахијева туба (повезује ухо са усном дупљом)  унутрашње ухо - спирално увијени канал пуж у коме се налазе чулне ћелије; у унутрашњем уху налази се и чуло равнитеже


СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ  уста  зуби - одраста човек има 32 зуба: 8 секутића, 4 очњака и 20 кутњака, ситне храну  језик - мишићни орган  пљувачне жлезде - луче пљувачку којом се натапа храна, ензими (материје које учествују у варењу хране) из пљувачних жлезда започињу варење  ждрело - у ждрелу се налазе крајници, горњи део припада органима за дисање, доњи део органима за варење  једњак - у облику цеви, спровди храну до желуца  желудац - кесасто проширен мишићни орган, у њему се налази желудачни сок са ензимима за варење; у састав желудачног сока улази и хлороводонична киселина  танко црево  почетни део танког црева назива се дванаестопалачно црево  у дванаестоплачано црево јетра лучи жуч, а панкреас ензиме за варење хране, па се у танком цреву одвија најважнији део варења хране  унутрашњост танког црева је прекривена цревним ресицама које упијају сварену храну  жлезде са спољашњим лучењем:  јетра - лучи жуч, одводни канал у дванаестоплачно црево  панкреас - део панкреаса који припада жлездама са спољашњим лучењем има одводни канал у дванаестопалачно црево  дебело црево - наставља се на танко црево, на прелазу између танког и дебелог назива се слепо црево; дебело црево се завршава задњим (правим цревом), слузокожа дебелог црева упија воду, а несварени делови се одбацују 


СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ  нос са носном дупљом - почетни део органа за дисање  ждрело - у ждрелу се укрштају путеви хране и ваздуха, припада и органима за варење  гркљан - састоји се од хрскавичавих плочица, изнад гркљана се налази гркљански поклопац који спречава да храна доспе у дисајне путеве, у гркљану се налазе гласне жице  душник - хрскавичава цев, која се грана на две душнице (бронхије) које улазе у лево и десно плућно крило и гранају се у душничке цевчице (бронхиоле)  плућа - основни орган за размену гасова  састоје се од два плућна крила обавијена плућном марамицом  испуњена су душничким цевчицама (бронхиолама) које са слепо завршавају плућним мехурићима (алвеолама)  дијафрагма (пречага) - мишићни орган који раздваја трбушну од грудне дупље, учествује у покретима дисања  дисајни волумен - запремина ваздуха коју човек удахне и издахе током мировања  тотални плућни капацитет - највећа запремина ваздуха коју плућа могу да приме  витални капацитет - највећа запремина ваздуха коју човек може да издахне из плућа  размена гасова:човек удише кисеоник, а издише угљен-диоксид  кисеоник од носа долази до плућа; у алвеолама кисеоник прелази у крв  у крви, уз помоћ хемоглобина који везује кисеоник доспева до ћелија  у ћелијама тј у органелама митохондријама одвија се ћелијско дисање и добија се енергија, вода и угљен диоксид  добијени угљен-диоксид се везује са хемоглобин и путем крви доспева до алвеола где се избацује у спољашњу средину  обољења:  ангина - упала слузокоже ждрела и јајника  бронхитис - запаљење душничких цевчица  туберкулоза - заразна болест коју изазива бацил туберкулозе  дифтерија и шарлах - заразне болести које изазивају бактерије



СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ Крв и лимфа  крв - течно везивно ткиво које се састоји од течног дела - крвне плазме и крвних ћелија:  црвена крвна зрнца (еритроцити) немају једро, садрже хемоглобин који учествује у размени гасова, крв која носи кисеоник назива се оксигенисана, крв која носи угљен-диокисд назива се дезоксигенисана  бела крвна зрнца (леукоцити) учествују у одбрани организма од болести  крвне плочице (тромбоцити) имају улогу у заустављању крварења тј у процесу згрушавања (коагулације) крви  крвне групе: А, Б, АБ и нулта  трансфузија крви - надокнада изгубљене крви вештачким путем  лимфа - безбојна течност слична крвној плазми, садржи само бела крвна зрнца  слезина - орган у коме се образују неке врсте леукоцита, и разграђују дотрајали еритроцити  лимфни чворови - задебљања на лимфним судовима, крајници - 2 велика лимфна чвор


СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ  бубрези - парни органи у трбушној дупљи  бубрежна кора - састоји се од бубрежних телашаца (телашце се састоји од чауре и бубрежних цевчица)  бубрежна срж - бубрежне цевчце се уливају у сабирне каналиће  бубрежна карлица - овде се уливају сабирни каналићи, из бубрежне карлице полази мокраћовод  мокраћовод - парни органи, узане цеви које спајају бубрег са мокраћном бешиком  мокраћна бешика - непаран орган у коме са накупља мокраћа  мокраћна цев  стварање мокраће:  примарна мокраћа - почиње да се ствара филтрирањем крви у чаури бубрежног телашцета  секундарна мокраћа - ствара се у бубрежним цевчицама, филтрирањем примарне мокраће

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ Систем органа за размножавање код жена  јајници - женске полне жлезде  у јајницима се образују полне ћелије - јајна ћелија  јајници луче хормоне естроген и прогестерон  јајовод - изводни канали јајника, који спајају јајник са материцом, спроводе јајну ћелију до материце  материца - орган у коме се развија ембрион  родница  стидница  ослобађање јајне ћелије:  јајна ћелија сазрева у јајницима, у посебном мешку који се назива Графов фоликул  када јајна ћелија постане зрела, Графов фоликул пуца и ослобађа се јајна ћелија 21  ослобађање јајне ћелије из Графовог фоликула назива се овулација  јајна ћелија преко јајовода доспева у материцу; уколико не дође до оплођења, долази до менструалног крварења Систем органа за размножавање код мушкараца  семеници (тестиси) - мушке полне жлезде  у семеницима се стварају мушке полне ћелије - сперматозоиди  семеници луче хормоне естроген и прогестерон  семеводи - изводни канали семеника  простата - жлезда  полни уд 

ОСМИ РАЗРЕД
БИОДИВЕРЗИТЕТ. ЕКОЛОГИЈА  биодиверзитет представља свеукупну разноврсност живог света  подразумева разноликост биљака, животиња и микроорганизама  екологија - наука која проучава односе живих бића и животне средине  појам екологија увео Ернест Хекел  утемељивач екологије Чарлс Дарвин

ЕКОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОГ СВЕТА  поред биолошке организације живог света постоји и еколошка организација живог света  биолошку организацију живог света чине:  ћелија  ткиво  орган  систем органа  организам (јединка)  еколошку организацију живог света чине:  популација  животна заједница  екосистем  биом  биосфера  популација - скуп јединки исте врсте (пример: сви маслачци на једној ливади)  животна заједница (биоценоза) - скуп различитих популација (пример: популације маслачака и популације пчела на једној ливади)  екосистем - јединство живе и неживе природе (пример: живи свет на једној ливади заједно са неживом природом која их окружује)  биом - више екосистема сличног састава (пример: биом листопадних шума на Земљи)


ЖИВОТНА СРЕДИНА. ЖИВОТНО СТАНИШТЕ  животна средина - део земљиног простора који омогућава живот органзмима  копнена и водена животна средина  животно станиште (биотоп) - део животне средине у којој се одигравају активности организама ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ  еколошки фактори - утицаји који долазе директно из спољашње средине и делују на жива бића ЕКОЛОШКЕ АДАПТАЦИЈЕ  особине којима се организми прилагођавају условима животне средине и које омогућавају опстанак организама у тим условима  могу бити:  ненаследне - ограничене на животни век јединке, не преносе се на потомство  наследне - настају услед мутација, преносе се на потомстви  скуп више адаптација неког организма назива се еколошка форма ПОПУЛАЦИЈА  популација је скуп јединки исте врсте које живе на истом месту  основне одлике популације су:  бројност популације – укупан број једники у популацији  густина популације – број јединки популације изражен на јединици површине  просторни распоред – распоред јединки у оквиру популације (равномеран, неравномеран, групни)  фактори који утичу на величину популације су:  наталитет – број нових јединки у популацији настао размножавањем (повећава величину популације)  морталитет – број угинулих једники у популацији (смањује величину популације)  имиграције – усељавање јединки у популацију (повећава величину популације)  емиграције – исељавање једники из популације (смањује величину популације) ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА (БИОЦЕНОЗА)  еколошка ниша - функционално место организма у животној заједници; описује део простора који заузима организам у биоценози  организованост биоценозе:  просторна организованост - распоред популација у биоценози - спратовност  временска организованост - дневне и сезонске промене у биоценози (дан-ноћ, годишња доба) ЕКОСИСТЕМ  јединство живе и неживе природе ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ - из неживе БИОТИЧКИ ФАКТОРИ - из живе природе природе - Међусобни односи између живих бића (односи исхране, борба за простор, партнера...) - Антропогени фактор (утицај човека) - Фактори климе (температура, светлост, ветар...) - Физичко-хемијски фактори (састав воде, ваздуха и земљишта) - Фактори рељефа (нагиб терена, надморска висина)


БИОМИ. БИОСФЕРА  скупови екосистема који су слични чине биом  биоми се деле на водене и копнене  водени биоми  биом мора и океана - чине га сви морски екосистеми на Земљи  биом копнених вода - чине га сви екосистеми копнених вода на Земљи  копнени биоми  биом тундри - на крајњем северу Земље, од вегетације најзаступљенији лишајеви и маховине  биом тајги - четинарске шуме  биом степа - области ниских трава, прерије у Сев. Америци, пампаси у Јуж. Америци  биом савана - области високих трава  биом листопадних шума - шуме умереног климатског појаса  биом зимзелених медитеранских шума - лишћарске зимзелене шуме у Медитерану  биом пустиња - области са великом оскудицом воде  биом тропских лишних шума - најсложенији екосистеми на Земљи  биосфера - чине је све популације, биоценозе, екосистеми и биоми на Земљи, обухвата ,


КАТЕГОРИЈЕ ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ ДОБАРА  Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина  Паркови природе: Златибор, Палић, Голија...  Резервати природе: Царска бара, Обедска бара, Засавица, Увац...  Предели изузетних одлика  Споменици природе  Природне реткости  Рамсарска подручја - затићене баре и мочваре


КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ  глобално загревање - повећање просечне годишње температуре на Земљи  настаје као последица појачаног ефекта стаклене баште  ефекат стаклене баште - природни феномен који Земљу чини довољно загрејаном  гасови стаклене баште (угљен-диоксид, метан, водена пара...) задржавају топлоту на Земљи  човековим активностима (сагоревање фосилних горива, сеча шума...) повећала се концентрација угљен-диоксида што доводи до већег задржавања топлоте на Земљи и глобалног загревања  последице: топљење ледника и глечера, подизање нивоа мора, угроженост биљних и животињских врста...  Кјото протокол - споразум који обавезује државе да смање угљен-диоксид



ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈ И САЧУВАЈ ЛИНК :  http://www.vkaradzicns.edu.rs/Materijali%20nastavnici/Biologija/biologija_pripremna_nastava.pdf



Десета радна недеља 18.05.-23.05.2020. КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА-обрада

Поштовани осмаци, ово је последња лекција у овој школској години.Молим Вас да је препишете и урадите задатак.Погледајте своје оцене, и молим Вас јавите ми има ли неког да није задовољан оценама.Такви ученици ће у просторијама школе усмено одговарати, али морам да направим списак.Видимо се ускоро, остајте здраво!
ПРВО ПОГЛЕДАЈ ЛИНК: https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1434935/516/os8-biologija-savremeni-nacin-zivota!!!!

Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима
Еколошка култура проилази из еколошког погледа на свет. Екологија између осталог проучава и очување животне средине.

ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈ ЛИНК:  https://www.slideshare.net/sofija99/zivotna-sredinazdravlje-i-kultura-zivljenja


Када се говори о култури живљења, то подразумева културу исхране, облачења, одржавања хигијене дома, личне хигијене и правилне и здраве исхране.Такође овај појам обухвата здраву животну средину .

Ekolološka kultura je deo opšte kulture, poseban ljudski kvalitet odnosa prema samom sebi, prema prirodi i životnoj sredini, kvalitet odnosa prema drugom čoveku kao vrednosti. Današnja potrošačka kultura
zanemaruje vrednosti kao što su jednostavan život, održivo korišćenje resursa, solidarnost, socijalnu odgovornost, poverenje, uvažavanje, stvaranje za zajedničko dobro jer se izgubila vrednost „Živeti u skladu sa sobom i okolinom i Dati više nego što se uzelo“.

Ekološka kultura bi trebalo postati deo našeg svakodnevnog života jer je ona takva manifestacija ljudskog življenja, uverenja, postupanja i delovanja pomoću kojih ljudi osiguravaju preživljavanje

Neki od principa Ekološke kulture:

1. Svoj dom organizujemo tako da bude energetski i vodo štedljiv;
2. Koristimo prirodne materijale za farbanje i opremanje doma;
3. Iniciramo organizovanje mini bašti svojoj okolini u saradnji sa svojim komšijama i lokalnom zajednicom;
4. Snabdevamo se direktno od lokalnih proizvođača organskom hranom ili hranom proizvedenom na tradicionalan način bez pesticida;
5. Kupujemo sa malo ili bez ambalaže. Ako se kupuju zapakovani proizvodi trudimo se da to budu što veća pakovanja robe sa što manje ambalaže;
6. Nekorišćene kućne predmete ili garderobu recikliramo i ponovo koristimo ili poklonimo onima kojima je ona potrebna;
7. Koristimo prirodnu kozmetiku i ekološka sredstva za održavanje lične i higijene domaćinstva. Prirodna sredstava ne sadrže takva hemijska jedinjenja koja su dokazano opasna po naše zdravlje jer u našem organizmu stvaraju deponije otrova koje postaju okidači za razvoj mnogih teških bolesti;
8. Trudimo se da što više idemo peške ili biciklom. Ako koristimo automobil, koristimo vozila na ekološka goriva – plin i ekodizel – i ponudimo se da sa nama povezu komšije ili prijatelji;
9. Boravimo sa svojim porodicom ili prijateljima što češće u prirodi. Družeći se sa svojim bližnjima u obližnim šumama, livadama, uz reke oslobađamo se zavisnosti od televizora, računara, mobilnih a ujedno nas priroda isceljuje od nejonizujućeg zraćenja kojima elektonski aparati zrače a čine štetu našim ćelijama;
10. Brinemo o napuštenim životinjama tako što ćemo udomiti psa ili mačku. Različite naučne studije su dokazale da oni koji imaju kućne ljubimce su bolji prijatelji, imaju zdravije srce,osećaju se
    manje usamljeno, zdraviji su,a deca koja rastu uz psa ili mačku imaju jači imunitet i manji rizik od razvoja alergija;
11. Ekološki smo informisani i aktivni. ...

Задатак:

1. Прочитај лекцију иу уџбеника
2. Препиши лекцију
3. ПРЕПИШИ шта обухвата култура живљења савременог човека, на шта се све односи и укратко објасни сваку ставку.То сликај, па пошаљи за домаћи рад. 

Девета радна недеља 11.05.-16.05.2020.
Утврђивање градива

Питања:

1. Који је значај рециклаже?
2. Како се врши селекција отпада?
3. Шта је примарна селекција отпада?
4. Шта је депонија, а шта дивља депонија?
5. Да ли се отпад сме палити, и зашто?
6. Који отпад може да се рециклира?
7. Који су стални природни ресурси?
8. Који се обновљиви природни ресурси?
9. Шта је соларна енергија и зашто је важна?
10. Објасни корист од енергије воде?
11. Објасни концепрт одрживог развоја
12. Повежи појам "еколошки отисак" са појмом рециклаже
13. Повежи појам енергетски ефикасан уређај са појмом соларна плоча
14. Шта је екосистем?
15. Шта је еволуција?
16. Наведи пример еколошке дивергенције
17. Објасни адаптацију
18. Шта проучава Екологија?

РОК ЗА СЛАЊЕ ДОМАЋИХ ЗАДАТАКА ЈЕ СУБОТА.
Поздрав!




Осма радна недеља  04.05.2020.-09.05.2020.
Селекција отпада


Отпад је сваки материјал или производ који након свог коришћења постаје неупотребљив и мора се бацити.

Постоје поделе отпада према месту настанка :

1. Комунални-кућни отпад
2. Индустриујски отпад
3. Комерцијални отпад-настаје у предузећима
4. Медицински отпад-мора се посебно одлагати!

Према опасности:

1. Неопасан отпад
2. Опасан отпад
3. Радиоактивни отпад

Интерни отпад се не разграђује и не раствара!

У зависности од врсте отпад се различито разграђује:

1. Памучна одећа око 5 месеци
2. Филтер цигарете око 2 године
3. Стаклена флаша никада
4. Пластичне кесе око 400 година
5. Алуминијумске лименке око 500 година....

Селекција отпада пролази 3 фазе:

1. Селекција у домаћинству ( место настанка) на суви и мокри отпад.Мокри отпад је отпад од воћа, поврћа, пелене, улошци, трава...
2. Секундарна селекција обухвата транспорт до центра за рециклажу
3. Завршна селекција одвија се на траци у рециклажном центру, одваја се отпад који може и не може опет да се употреби.

Задатак: 

1. Препиши лекцију са блога и прочитај из уџбеника!
2. Напиши које врсте отпада у твом домаћинству има највише
3. Уз помоћ интернета потражи рециклажне центре и прочитај о њима
4. Уз помоћ интернета погледај како изгледа процес рециклаже

Приликом одвајања отпада, посебно се пакују папир, стакло, мокри отпад и метал /алуминијумски отпад. Прво у домаћинству ,а затим у посебним контејнерима у месту становања.У Србији рециклажа није заступљена у довољној мери.
Осим смањења загађења, рециклажа је корисна и за економију и финансије.

СЕДМА РАДНА НЕДЕЉА 27.04.-30.04.2020.
ОТПАД И РЕЦИКЛАЖА


Прво погледај линк: https://www.slideshare.net/enchi88/otpad-i-reciklaa









Отпад је сваки материјал који није пожељан по мерилима људи и који се зато на различите начине одбацује.

Подела отпада може се извршити на неколико начина. Најчешће се као критеријум узима врста материјала од којег је одбачени предмет сачињен (лим, хартија, стакло,  органски материјал...) што је погодно и за разврставање у циљу рециклаже . Такође, критеријум може бити и извор отпада (да ли је у питању кућа, фабрика, болница...) јер се на тај начин може увидети потенцијална опасност од одбаченог материјала у циљу што безбеднијег одлагања. Ово је посебно уочљиво код нуклеарног . Постоје и други критеријуми за разврставање отпада.
Просечна породица у Европи баца око две тоне отпада годишње. Од тога:

материјал	процентни удео
хартија	33%
органски отпад	20%
стакло	10%
метал	8%
пластика	7%
тканине	4%
остало	18%

Рециклирање је издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење. Укључује сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из искориштених ствари или материјала. Веома је важно најприје одвојити отпад према врстама отпадака. Многе отпадне материје се могу поново искористити ако су одвојено сакупљене.

У рециклирање спада све што може поново да се искористи, а да се не баци. У Србији постоје ретки центри Папир сервиса где можете да однесете стари папир и у замену за њега да добијете ситан новац. Такође постоји мали број центара за рециклирање стакла

Ипак, рециклажа се може упражњавати у свакодневном животу, независно од тога да ли постоје центри за рециклажу. Нпр. поклањање ствари које се не користе је облик рециклаже. То је много боље и корисније него да се сва та одећа баци. Такође, прављење компоста  од органских остатака је још један добар пример рециклирања. Без увођења рециклаже у свакодневни живот немогуће је замислити било какав целовит систем управљања отпадом.

ЗАДАТАК:

1. Препиши лекцију у свеску
2. Прочитај лекцију из уџбеника
3. У свесци одговори на питања:

• Шта у твојој кући може да се рециклира?
• Које су користи тј.добре стране рециклаже?
• Како се дели отпад?
• Шта је депонија?
• Шта је нуклеарни отпад?

РОК ЗА УЗРАДУ ДОМАЋЕГ РАДА ЈЕ ПЕТАК!!!

Шеста радна недеља 21.04.-25.04. 2020. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ


ПОГЛЕДАЈ ПРВО ЛИНК: https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1375346/532/os8-biologija-prirodni-resursi-obrada

Природни ресурси су појаве, процеси или објекти у природи који утичу конструктивно или деструктивно на развој живих бића и њихових активности. Човек може користити природне ресурсе као потенцијале за развој. Природни ресурси човеку користе за становање ,исхрану  производњу енергије  и експлоатацију. 

Основни природни ресурси су:

• земљиште (пољопривредно, грађевинско и шумско)
• стене, минерали и фосилна горива
• вода
• клима
• флора и фауна

Природни ресурси се могу поделити на више начина на:

• ограничене и неограничне
• обновљиве и необновљиве
• биотичке и абиотичке

Необновљиви ресурси представљају групу ресурса који се не могу обновити када се једном искористе. Ту спадају фосилна горива (угаљ, нафта, природни гас), минерали, руде као и подземне воде у одређеним облицима, иако те воде садрже елементе који су конзервирани.

Супротно необновљивим ресурсима имамо обновљиве у које спадају: вода, ветар, дрво итд.

Ресурсима као што су угаљ, нафта и земни гас је потребно и до неколико хиљада година да се формирају и не могу се заменити толико брзо колико се у данашње време користе. Сматра се да ће ресури који су базирани на фосилима постати прескупи за обраду, да ће човек морати да се окрене другим изворима енергије као што су соларна енергија и енергија ветра


Тренутно главни извор енергије који човек користи јесу необновљива фосилна горива.

ПОГЛЕДАЈ ЛИНК: http://digis.edu.rs/mod/page/view.php?id=2015

Задатак:

1. Прочитај лекцију из уџбеника
2. Препиши лекцију са блога
3. У школској свесци одговори на следећа питања:

• Који су обновљиви природни ресурси? и зашто их тако називамо?
• У које ресурсе спада нафта и због чега?
• Шта је соларна енергија? зашто кажемо да је то чиста енергија?
• Објасни хидро енергију?
• Која је улога соларног панела?
• Која је улога хидроелектране?
• Зашто су значајни ветро -паркови?
• КОЈЕ РЕСУРСЕ И НА КОЈИ НАЧИН ТРЕБА КОРИСТИТИ КАКО БИСМО ИМАЛИ ОДРЖИВИ РАЗВОЈ? одговор на ово питање је обавезан!
• Домаћи задатак послати на мејл или вибер групу у петак 24.04.2020. 

ПЕТА РАДНА НЕДЕЉА 14.04.2020.-16.04.2020.


Ученик треба да зна одговоре на следећа питања на крају градива:
( не морате писати одговоре у свеске, само се подсетите одговора на питања)

1. Шта је енергетски ефикасан уређај?
2. Шта значи концепт одрживог развоја?
3. Мере за повећање енергетске ефикасности су:
4. Како знамо да је неки уређај у нашој кући енергетски ефикасан?
5. Зашто је важно да човек из природе " узме само колико му стварно треба", а не више од тога?
6. На који начин можемо учествовати у доношењу одлука о животној средини?
7. На који начин се информишемо о животној средини у којој живимо?
8. Које су последице глобалног загађења? ( само наброји)
9. Објасни значај Архувске конвенције
10. Шта је еколошки отисак?

У обавези сте да пратите програм емитован на РТС 3.

СРЕЋАН УСКРС!

Четврта радна недеља 06.04.-09.04.2020.

Право на информисаност и учешће јавности у доношењу одлука у вези са заштитом животне средине (обрада)

Погледај линк: https://www.slideshare.net/CentarMV/ucesce-javnosti-u-odlicivanju


Задатак: 

1. Након одгледане презентације у школској свесци напиши одлике АРХУСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ, и њен значај
2. Која су општа људска права?
3. Зашто је важно бити информисан у вези са животном средином

Лекцију са блога не преписуј, то је део закона Републике Србије, лекцију учиш из уџбеника,Ово обавезно прочитати!

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:

1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;

2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

 1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

 2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

 3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

 4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

 5) javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

 7) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

 8) registar izvora zagađivanja životne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

15) zagađujuće materije jesu materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

ИМАМО ПРАВО ДА ЗНАМО О :

(1) stanju činilaca životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodna područja, uključujući močvarna, priobalna, rečna i jezerska područja, biodiverzitet i njegove komponente, geodiverzitet i geonasleđe, genetički modifikovane organizme, kao i o interakciji između ovih činilaca;

(2) faktorima kao što su materije, energija, buka, zračenje ili otpad, uključujući radioaktivni otpad, emisije, ispuštanja i drugi oblici emitovanja u životnu sredinu koji utiču ili mogu uticati na činioce životne sredine iz podtačke (1) ove tačke;

(3) merama (uključujući administrativne mere), kao što su: javne politike, strategije, zakonodavstvo, planovi, programi, sporazumi o pitanjima iz oblasti životne sredine, i aktivnostima koje utiču ili mogu uticati na činioce i faktore iz podtač. (1) i (2) ove tačke, kao i utvrđenim merama ili aktivnostima za zaštitu tih činilaca;

(4) izveštajima o sprovođenju propisa iz oblasti životne sredine;

(5) analizama troškova i koristi i ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u okviru mera i aktivnosti iz podtačke (3) ove tačke;

(6) stanju zdravlja ljudi i bezbednosti, uključujući ugrožavanje lanca ishrane, kao i po potrebi o uslovima života čoveka, o nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zaštićenoj okolini i građevinskim objektima, u meri u kojoj na njih utiče ili može uticati stanje činilaca životne sredine iz podtačke (1) ove tačke ili, kroz takve činioce, stanje bilo kog od faktora iz podtač. (2) i (3) ove tačke

Član 4

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugrožavaju ili zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizika lica);

5) naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

6) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.

ТРЕЋА РАДНА НЕДЕЉА 30.03.-03.04.2020.

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ. 
КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА   ( обрада)

Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. 

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

  (Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.)

Појам енергетска ефикасност се наjчешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања. 

Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, тј. мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. На пример, „обична“ сијалица  велики део електричне енергије претвара у топлотну енергију, а само мали у корисну светлосну енергију, и у том смислу она (сијалица) представља енергетски неефикасан уређај.

Када је реч о мерама, под енергетском ефикасношћу подразумевају се мере које се примењују у циљу смањења потрошње енергије. 

Најчешће мере које се предузимају у циљу смањења губитака енергије и повећања енергетске ефиксности су:

• замена необновљивих енергената обновљивим
• замена енергетски нефеикасних портошача ефикасним
• изолација простора који се греје или хлади
• замена дотрајале столарије у просторима који се греју или хладе
• уградња мерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије
• увођење јефтине струје од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије и сл.
• контрола уласка сунчеве светлости и топлоте у простор

ПОГЛЕДАЈ ЛИНК:   https://www.slideshare.net/enchi88/energetska-efikasnost

Задатак:

1. Препиши лекције у свеску
2. Прочитај обе лекције из уџбеника
3. Напиши који су уређаји у твојој кући енергетски ефикасни
4. Објасни важност и значај  налепнице  :  
   
5. Сликај, пошаљи домаћи на вајбер или мејл
6. Уколико постоје нејасноће јави се у Вибер групи
7. На блогу у коментару напиши да ли си урадио домаћи задатак, име и презиме

ДРУГА РАДНА НЕДЕЉА 23.03.2020.-27.03.2020.

Глобалне последице загађења животне средине-ефекат стаклене баште, оштећење озонског омотача, киселе кише, ерозија земљишта, нестајање врста / систематизација

1.Ефекат стаклене баште је процес загревања планете Земље који је настао поремећајем енергетске равнотеже између количине зрачења које Земљина површина прима од Сунца и враћа у свемир. Део топлотног зрачења, које стиже до земљине коре, одбија се у атмосферу и, уместо да оде у свемир, апсорбују га неки гасови у атмосфери и поновно дозрачују на Земљу. На овај начин се температура Земљине површине повишава. Гасови који највише доприносе овом феномену су угљен-диоксид и метан

2.Оштећење озонског омотача-

Најчешћи узроци оштећења озонског омотача су емисије супстанци, које у различитим комбинацијама садрже хемијске елементи ехлор, флуор, бром... Ове супстанце имају широку примјену као расхладна средства у фрижидерима, замрзивачима и клима-уређајима и топлотним пумпама, аеросол распршивачима, средствима за стварање пене, средствима за чишћење ...

3. Киселе кише- 

Кисела киша је киша или било која друга Падавина загађена сумпор диоксидом,азотним  оксидима.

 Док је уобичајена пх вредност кише око 5,5, pH вредност киселе кише је између 4 и 4,5. То значи да она садржи отприлике 40 пута више киселине од обичних падавина.

Главни узрочници киселих киша су термоелектране, дим као последица грејања и издувни гасови   који се стварају у саобраћају . Киселе кише обично изазивају штете далеко од својих стварних извора

4.Ерозија је физичко одношење површинског слоја земљишта, водом или ветром, што за последицу има слабљење кореновог система биљке, и сушење шума. 

5.Нестајањем врста губи се генски фонд, до нестајања долази због човековог лошег дејства, загађења, прекомерног лова и риболова....

Задатак: 

1. Прочитај лекцију са блога
2. Не мораш да преписујеш , све већ имате у школским свескама
3. У школској свесци направи табелу која садржи све последице глобалног загревања, узрочника и последице.
4. Табелу сликај и пошаљи на Вибер, или на мејл.
5. У коментару испод напиши датум, име и презиме и да си урадио домаћи.

Радна недеља 16.03.2020.-20.03.2020. Глобалне последице загађења-обнова.
Погледај линк: 
https://www.slideshare.net/enchi88/globalne-posledice-zagaenja-ponavljanje

https://www.youtube.com/watch?v=jBb2kkSmBGQ

Питања: Направи табелу са свим узрочницима и последицама за све последице загађења: ефекат стаклене баште, киселе кише, оштећење озона и ерозију.